Zapisi iz mrtvog doma

Zapisi iz mrtvog doma

Ovu fresku sveta zasužnjenih stvorio je pisac koji je i sam nosio okove. Neki delovi romana Zapisi iz mrtvog doma su mali filozofski ogledi o zločinu, moralu, savesti, patnji, slobodi, snovima, težnji ka uobičajenom, žrtvama i dželatima, zlu i dobru. Zbog svojih političkih uverenja dvadesetosmogodišnji F.M.Dostojevski osuđen je na smrt. Smrt streljanjem i odveden na gubilište. Tamo mu je pročitana odluka o pomilovanju i kazna zamenjena četvorogodišnjom robijom u Sibiru. Deceniju kasnije objavio je ovaj potresni roman o životu robijaša, sećajući se onoga što je sam video, proosećao i propatio. Kao novi Dante koji silazi u pakao i odande podnosi izveštaj, on nam predstavlja okrutne i nekad bizarne priče i sudbine, rezličito motivisane, nad kojima lebdi mračna atmosfera robijašnice.

U neprirodnim uslovima ljudska psiha se neminovno deformiše. Ekscesi robijaša su kao postupci ljudi koji su živi sahranjeni.