Nenasilna komunikacija

Nenasilna komunikacija – autor Maršal B. Rozenberg

Šta je to nasilna komunikacija?

Ako reč „nasilno” označava ponašanje kojim ćemo nekome naškoditi ili ga povrediti, često možemo svoj način komunikacije – osudu drugih ljudi, maltretiranje, izražavanje rasnih predrasuda, optužbe, pokazivanje prstom, diskriminaciju, priču bez slušanja, kritiku drugih ili sebe, nazivanje pogrdnim imenima, ljutito reagovanje, političku retoriku, zauzimanje odbrambenog stava ili sud o tome ko je „dobar” a ko „loš” ili šta je s ljudima „u redu” a šta „nije” – nazvati „nasilnim”.

Šta je to nenasilna komunikacija?

Nenasilna komunikacija je integracija četiri stvari:

Svest: stavovi koji nam pomažu da u životu budemo saosećajni, hrabri i pouzdani, kao i da međusobno sarađujemo;

Jezik: razumevanje načina na koji nas reči spajaju ili razdvajaju;

Komunikacija: umeće da tražimo ono što želimo, da saslušamo druge čak i kada se s njima ne slažemo, i da dođemo do rešenja koje je najbolje za sve;

Sredstva uticaja: delimo „moć s drugima” umesto da koristimo „moći nad drugima”.

Nenasilna komunikacija nam pomaže da ostvarimo tri težnje:

Da pojačamo sposobnost da živimo smislen život, povezujući se i donoseći odluke;

Da saosećamo sa sobom i sa drugima kako bi nas veze s ljudima ispunjavale;

Da delimo jedni s drugima kako bi svima bilo bolje.