Luča mikrokozma

Luča mikrokozma

Luča mikrokozma je jedan od najfilozofskijih epova srpske književnosti.

U punoj pesničkoj zrelosti, pošto je prošao kroz školu narodne, klasične i romantične muze, on stvara svoje velike pesničke sinteze:

Luču mikrokozma (1845) i Gorski vijenac (1847). U osnovi je svih tih dela misao o jedinstvu čoveka i boga. O čovekovoj nebeskoj preegzistenciji, o njegovoj moralnoj krivici i padu. Oko jednog događaja nevelikih razmera i neprivlačnog za pesničku obradu. Kakva je bila istraga poturica. Njegoš (1813-1851) je u svom pesničkom vencu ispleo čitavu crnogorsku istoriju. Opevao najvažnije događaje iz prošlosti. Od vremena Nemanjića do početka XVIII veka. Naslikao svakodnevni život Crnogoraca, njihove praznike i skupove, opisao narodne običaje, verovanja i shvatanja. To je pesnička enciklopedija u kojoj su obuhvaćene sve pesničke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije. On spada u one izuzetne pesničke tvorevine u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo, istorijsko, pesničko i filozofsko, čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija. “Gorski vijenac” je veliko delo koje se čitalo i proučavalo, bilo široko poznato u narodu, pojedine stihove ili veće celine iz njega znali su i ljudi bez ikakvog književnog obrazovanja, pa čak i nepismeni…Ovaj ep spada u one izuzetne tvorevine poezije u koje kao da se sleglo sveokupno iskustvo, filosofsko i pesnicko, čitavih epoha u zivotu pojedinih naroda i civilizacija.